Имануел Кант (1724–1804), немачки филозоф, сматра се једним од најзначајнијих мислилаца у историји западне филозофије. И данас има велики утицај: Кант је поставио основе за метафизику, епистемологију, етику, естетику, политичку филозофију и друга поља.
О моралу:
Према Канту, морал не може да се заснива на срећи или уживању, јер су они субјективни и могу да се разликују од искуства до искуства. Морални статус треба да одређују наша добра воља и дужност заснована на разуму. Кант је формулисао два начела наших моралних поступака:
1) Универзализабилност. Поступај само по оној максими за коју истовремено можеш хтети да постане општи закон. На пример, крађа је неморална, јер не можемо ни да замислимо свет у коме би тај поступак био општи закон.
2) Човечност као циљ по себи. Поступај тако да се разумна бића никада не третирају само као средство за неки циљ. Користити некога само као средство је као користити га као уређај без његовог пристанка; често овакво понашање укључује лажно обећање, напад на слободу и имовину других, наношење штете итд.
О трансценденталном идеализму:
Кант тврди да не можемо да доживимо предмете ако не можемо да их представимо у простору и времену. Дакле, изван емпиријског света, не може бити чула о предметима које би разум могао да процењује. У том контексту, Кант је често користио трансценденталне аргументе у својим делима: они почињу од неког општеприхваћеног дела нашег искуства, а затим изводе шта мора бити истинито да би та врста искуства уопште била могућа.
О естетским судовима:
Према Канту, естетски суд има четири кључне особине.
1) Он је незаинтересован, што значи да нам је нешто пријатно зато што га сматрамо лепим,
2) Он је универзалан, што значи да је саставни део таквог суда очекивање да ће се и други с нама сложити,
3) Он је субјективан, што значи да не постоји неко објективно својство ствари које је чини лепом,
4) Он не даје знање о предмету, јер се заснива на осећању у вези са својствима тог предмета, а не на самим својствима. Ако кажем „ова слика је лепа“, ја не дајем никакву чињеницу о тој слици. То није суд који може бити истинит или лажан, већ суд који показује мој став према одређеном предмету.
